Beitrag | Talija Milosevic

top of page

Start
O meni
Blog
Pišem...
Jedna od mnogih
Devojčica i boginja
Reference
Kontakt
More

Use tab to navigate through the menu items.

Widget Didn’t Load

Check your internet and refresh this page.

If that doesn’t work, contact us.

Plesala sam u moru, kako bih poletela.

I jesam.

Izdigla sam se iznad prostora i vremena, i pronašla: trenutak.

Sada.

Jer, prekasno ne želim.

GW0VSHdWwAAm1Uu.jfif

Toliko sam se pre neko veče rastužila - sve zbog jedne čokoladne bananice.

Gorko je bilo veče, i htela sam nešto slatko, čokoladno. A ćerka je kupila (nemačke) čokoladne bananice, i ja pojela jednu.

Kada sam bila mala, i kada bi moja mama ili baka išle u prodavnicu i pitale me da li nešto želim, često bih rekla: čokoladnu bananicu. Nisam je uvek tražila, i kao devojčica sam znala kada ni za to nije bilo dovoljno. Tako je to sa čokoladnim bananicama i ostalo… I devedesetih, i čak i kada sam odrasla i odselila se u Nemačku: donosile su mi mama i baka čokoladne bananice. Kada bih ja bila u Beogradu, one bi mi spremile čitavu kutiju da me iznenade.

Nikada im nisam rekla da čokoladna bananica nije moj omiljeni slatkiš. Da je čak i ne volim nešto posebno već da sam tražila samo ono što sam znala da mogu da mi kupe. Osećala sam da bi ih to rastužilo, a sada, tužna sam da im ipak to nisam rekla.

Sada, od kada se moja ćerka vratila iz prodavnice sa velikom kutijom čokoladnih bananica (prvi put ih je kupila!) razmišljam o tome. Rekla sam ćerki, tiho: znaš, ne volim ih baš mnogo.

"Pa nemoj onda da ih jedeš", odgovorila je moja ćerka, sasvim odlučno.

bottom of page