Hemija je nauka magije.
I sve je hemija – oko nas, i u nama. Čak i u suzama.
Kada sečemo luk, oštećujemo njegove žive ćelije koje ovaj napad dočekuju spremno. Kao odbrambeni mehanizam ćelija luka nastaje čitav niza reakcija (u kojima su uključeni i enzimi) na čijem kraju se ispušta lako ispraljiva supstanca Propantial-S-oksid. U obliku gasa ove supstance dospevaju do oka, iritiraju ga i mešaju se sa vodom iz naših suza dodatno proizvodeći sumpornu kiselinu (H2SO4). Sumporna kiselina nas peče, skoro grize, što stimuliše suzne žlezde da reaguju: one proizvode sve više suza kako bi isprale sumpornu kiselinu (odbrambeni mehanizam oka).
Najlakše je sprečiti ovu neprijatnu situaciju ako pre sečenja luk ohladite držanjem u frižideru. Hemijske reakcije se hladnoćim usporavaju (oni enzimi) i iritacija oka je manja. S obzirom da mi uvek kupujemo male količine luka ja ga i skladištim u delu frižidera za povrće. I retko plačem – zbog luka.
Ali, suze nisu uvek iste suze.
Suze koje nastaju refleksom, kao kod sečenja luka, poseduju više tečnosti, a manje proteina. Suze štite oko od bakterija, prljavštine i stranih tela, u njima se nalaze razni molekuli uključujući enzime i imunoglobuline (=proteini) koji pomažu u borbi protiv infekcija. Ali kada smo emotivni, kada plačemo iz tuge, ili iz ljutnje, ili od sreće, e onda se u suzama mogu naći i hormoni, kao što je hormon stresa prolaktin, ili hormoni sreće oksitocin i endorphin.
Čovek je jedina životinja koja plače.
Pokažite mi njegovu suzu, a ja ću vam reći i zašto.
Ja plačem često, i puno. A vi?
