Verovatno ste se udobno smestilli, možda pijete kafu ili čaj i uvereni ste da ste sami dok čitate ovaj tekst. Grešite!
Oko hiljadu sićušnih životinja upravo uživa u porama vašeg lica, gricka vašu perut i izumrle ćelije kože.
Dve vrsta grinja su naši stalni pratioci - Demodex folliculorum i Demodex brevis.
Naime, hiljade ovih sićušnih osmonogih životinja živi duboko u porama naših lica ali i na našim trepavicama, obrvama, na korenu kose i na dlakama koje pokrivaju genitalije. Praktično, nalaze se po našem celom telu sem dlanova i stopala.
Grinje su životinjice srodne paucima i krpeljima, veličine 0.3 mm. Evolutivno su se oblikom i karakteristikama prilagodile na život na našem telu.
Poznato je da se grinje seksualno pare na našem licu. Mužjaci poseduju penis koji se kao stub uspinje od tela na gore, tako da moraju da se pozicioniraju ispod ženke. Oboje čvrsto grle našu dlaku dok kopuliraju i nakon samo nekoliko dana ženke polažu jaja u naše pore. Uz ove asocijacije pesma „Love is all around“ dobija sasvim novo značenje, zar ne?
Interesantno je da se o grinjama vrlo malo zna iako su prve grinje uočene još 1841. godine. One su se ugnezdile u naše pore i folikule kose i napuštaju ih retko, što otežava njihovo posmatranje i izučavanje.
U skorašnjoj publikaciji naučnici su predstavili rezultate analize DNK grinja Demodex folliculorum koji jasno svedoče da njihov genom erodira; grinje gube gene jer žive u simbiozi sa nama i ta zavisnost raste. To je dodatna potvrda da su ove grinje bezopasne za nas.
Druge vrste grinja mogu da izazovu bolesti. Dermatophagoides pteronyssinus živi u našem okruženju, na posteljini, tepisima i u kućnoj prašini i može da izazove alergije. Sarcoptes scabiei je vrsta grinja koja kod ljudi izaziva bolest šugu.
Kada se sledeći put osećate usamljeno setite se simpatičnih životinjica koje žive sa vama i koje zavise od vas.
Posmatrajte ih sa aspekta biološke raznolikosti i sigurna sam, otkrićete lepotu i u njima!
Izvor:
*Fotografija Demodex pod mikroskopom kupljena na wix.com
**Human Follicular Mites: Ectoparasites Becoming Symbionts
Gilbert Smith, Alejandro Manzano-Marín, Mariana Reyes-Prieto, Cátia Sofia Ribeiro Antunes, Victoria Ashworth, Obed Nanjul Goselle, Abdulhalem Abdulsamad A Jan, Andrés Moya, Amparo Latorre, M Alejandra Perotti, Henk R Braig Author Notes
Molecular Biology and Evolution, Volume 39, Issue 6, June 2022, msac125, https://doi.org/10.1093/molbev/msac125 Published: 21 June 2022