U društvu koje je sve starije, demencija je globalni rastući zdravstveni ali i društveni problem. Statistika pokazuje da će svaki drugi čovek biti suočen sa demencijom – ili direktno ili indirektno (pateći sa veoma bliskom osobom). I ja sam upravo jedna od onih kojima ova bolest cepa srce, svakodnevno.
Važno: postoje različiti oblici demencije, a najčešći (2/3) i najpoznjatiji je Alzheimerova bolest.
Bolest je prvi opisao nemački psihijatar i neuropatolog Alois Alzheimer 1906. podine, po kome i nosi ime. Godinama se rade klinička ispitivanja lekova koji bi mogli da ublaže simptome i uspore Alzheimerovu bolest (sama radim na raznim kliničkim ispitivanjima preko 16 godina). Ali postoji veliki izazov, a to je prepoznati bolest dovoljno rano.
Objasniću.
Alzheimerova bolest je neurodegenerativno oboljenje a mozgovi ljudi koji boluju od ove bolesti pokazuju tri (3) glavne promene:
1. Izvan nervnih ćelija talože se β-amiloidni proteini, takozvani plakovi, koji se dodatno okružuju imunim ćelijama (mikroglijske ćelije). Ovi plakovi prekidaju sinapse i time slanje signala između nervnih ćelija (komunikiacija). Tako nagomilani proteini su toksični, izazivaju oksidativni stres (tema mog doktorata - na drugim ćelijama), i ćelijsku smrt.
2. Unutar nervnih ćelija dolazi do promena takozvanog tau proteina (fosforilacija) i daljih patoloških promena koje utiču na degeneraciju i smrt nervnih ćelija.
3. Izumiranje ćelija i degenracija tkiva ostavlja za sobom – ništa. Samo “prazan prostor”. Simptomi se javljaju. Važno: Ove promene nisu uzrok (on je nepoznat), već posledica. Sada sledi izazov za nauku: ove promene se dešavaju IZUZETNO sporo, i dok dođe do prvih simptoma Alzheimerove boesti, procesi (uprošćeno) opisani pod 1 i 2 (plakovi i promene tau proteina) su već veoma uznapredovali. Proces je čak toliko spor da simptomi počinju 10 do 20 godina NAKON što plakovi počnu da se formiraju. To je upravo i razlog zašto većina ispitivanih lekova nije dala revolucionarne pomake – jednostavno su davani bolesnicima prekasno.
Naučnici su shvatili da moraju da tragaju za načinom kako prepoznati patološke promene pre nego što počnu simptomi, što ranije, kako bi se dalja degenracija tkiva mozga usporila ili čak prekinula.
I nauka je opet napravila veliki korak.
Poslednjih godina se radi na razvijanju testova koji u krvi detektuju različite varijante amiloidnih i tau proteina, specifičnih za promene kod Alzheimera. Takve proteine (i druge molekule), koji se indikatori odredjenih stanja ili patologija, nazivamo – BIOMARKERIMA. Neki testovi koji su isprobani za Azheimer imaju preciznost čak i od 100 % - pokazuju kliničke studije.
Neurolog iz "Nature" članka u prilogu i koji je izvor informacija za ovaj moj članak, očekuje da će za koju godinu testovi koji detektuju biomarkere početka Alzheimerove bolesti (podsetnik: 10 do 20 godina pre početka simptoma!) biti dostupni svima, i obavljati se u svim laboratorijama.
A to – to bi bila prekretnica.
Link: